Jump to Navigation

Bolnica u Subotici trošila i mimo propisa

Bolnica u Subotici trošila i mimo propisa

 

Tokom 2016. godine Opšta bolnica u Subotici zaradila je, ali i potrošila na zarade i nabavku raznih dobara najmanje 72,6 miliona dinara mimo važećih propisa, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije

Izveštaj o poslovanju ove bolnice završen je poslednjih dana decembra prošle godine, a rukovodstvu je ostavljen period od 90 dana da te nepravilnosti otkloni i da DRI pošalje izveštaj o tome. U vreme kada je kontrolisan rad bolnice na njenom čelu je bio dr Goran Bićanin, od 2012. godine do 7. decembra 2016. godine, kada je rukovođenje kolektivom preuzeo dr Slobodan Puškar.

Među tih 72,6 miliona trošenih mimo propisa spada i to da je tokom 2016. godine Opšta bolnica od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje naplatila 7,6 miliona više tako što je iskazala rashode za zaposlene, za ishranu bolesnika i za održavanje bolnice koji nisu izvršeni u skladu sa ugovorom zaključenim sa ovim fondom. Poređenja radi to je gotovo u visini godišnjeg prihoda od participacije građana. Bolnica je takođe ostvarila prihode od 8,6 miliona dinara bez pravnog osnova, kaže revizor. Prihod je ostvaren organizovanjem rada zaposlenix van redovnog radnog vremena, a radi pružanja usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz naplatu.

Ipak, najveći iznos, u visini od 53 miliona dinara je nepravilno podeljen na plate i revizor je konstatovao da su propisi kršeni po šest osnova. Unutar ovih nepravilnosti, najveći iznos od 44,3 miliona dinara plaćen je za rad duži od punog ranog vremena za zaposlene koji rade skraćeno radno vreme. Istovremeno, neosnovano je utvrđeno skraćeno radno vreme na određenim radnim mestima. Tako je u bolnici od oko 1.110 zaposlenih, kako se u tabeli navodi u izveštaju revizora, za 164 radna mesta na kojima je angažovano 725 izvršilaca neosnovano utvrđeno skraćeno radno vreme. Ono je definisano ugovorom o radu, ili njegovim aneksom, a da pre toga ta radna mesta nisu odgovarajućim aktom procenjena kao radna mesta sa povećanim rizikom. Osim toga, ugovorom o radu ugovoreno je povećanje zarade od 30 odsto za direktora Opšte bolnice, a na stimulaciju u ovoj visini imali su pravo i zaposleni na osnovu obima i kvaliteta posla.

Državni revizor skrenuo je pažnju bolnici i da je potrebno da uredi uslove i načine korišćenja posteljnih, kadrovskih i ostalih kapaciteta koji nisu zauzeti, odnosno nisu potrebni za pružanje usluga zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Tako subotička bolnica ima 670 postelja, što znači da bi maksimalno mogla da ima 244.550 dana hospitalizacije. Republički fond finansira angažovanje posteljnih kapaciteta do 46 odsto, i iz zdravstvenog fonda plaća se 113.465 dana hospitalizacije. Pružajući usluge neosiguranim osobama, kao i usluge koje nisu obuhvaćene ugovorom sa Republičkim fondom Opšta bolnica je zaradila blizu 22,4 miliona dinara, a državni revizor primećuje da se korišćenjem kadrovskih i prostornih kapaciteta dovodi do nenamenskog trošenja sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa je te odnose potrebno urediti.

U Opštoj bolnici postoji i nesklad između statuta i akata o unutrašnjoj organizaciji, tako su postavljeni članovi uprave na funkcije koje nisu predviđene sistematizacijom, a istovremeno akt o unutrašnjoj organizaciji nije u skladu sa propisima, te su formirana odeljenja i bez saglasnosti ministarstva.

Politika

 



Main menu 2

by Dr. Radut.